Upalili smo prvu adventsku svijeću i bome smotali i prvi adventski smotuljak. Ništa bez sarme ni ovu zimu no kako ne bismo bili predvidljivi, odlučili smo se za sinjsku inačicu ovog jela, sinjske arambašiće.
Pitala sam se koja je razlika između arambašića i sarme i pripremajući ovaj posti, i otkrila. Naime, meso u ovim smotuljcima se nikako ne melje već se sitno reže. Također, nema u ovom jelu riže ali ima zato muškatnog oraščića, cimeta i klinčića. U kombinaciji sa kiselim zeljem već miriše na zimu.
Recept:
1 glavica kiselog zelja
500 grama junetine
300 grama svinjetine
1 glavica luka
3 češnja češnjaka
150 grama slanine
suho meso
kobasice
2dcl domaće ukuhane rajčice
korica jednog limuna
sol, papar
peršin
muškatni oraščić, cimet, klinčić
lovorov list
Sarmu radimo pod obavezno oko Nove godine, a ove godine smo se odlučili požuriti s ovom inačicom jela jer očekujemo veselo adventsko vrijeme i svakako nam upravo ovo jelo pomaže u okrijepi od silnih veselica.
No ovaj put, arambašići. Kao što sam već rekla, glavna razlika između arambašića i sarme je u rezanom mesu. Tako da smo se odmah bacili na posao. Neću uopće skrivati svoje namjere i najiskrenije vam mogu reći da sam Zvonimirovom tati prepustila veći dio posla rezuckanja mesa.
On već ima godine i godine iskustva rezanja mesa upravo ovako za domaće kobasice. Pomogla sam malo, ali više sam se posvetila sjeckanju luka, i plakanju nad njime, slanine te češnjaka. Sve na jako sitne kockice.
Kad je meso bilo nasjeckano, dodala sam mu slaninu, peršin, češnjak i luk te začine. Malo cimeta i, malo više od toga, muškatnog oraščića, sol i papar. Gledajući u mješavinu, pomislila sam da sam možda pretjerala s lukom. No na kraju je ispalo savršeno i ispostavilo se da su moji strahovi bili bespotrebni.
Naribala sam na sve koricu jednog domaćeg limuna.
Meso pomješano sa ostalim sastojcima, pustila sam da pokriveno odstoji otprilike sat vremena.
Za to vrijeme sam pripremila listove zelja. Porezala sam zadebljanja i narezala višak zelja za pokrivanje arambašića.
U pripremljene listove zelja sam umotavala meso nakon što je odstajalo.
Nekako sam htjela da vizualno ova naša inačica arambašića bude drugačija pa sam smotuljke motala uže i više u širinu. Došlo mi je tako, eto.
U lonac u kojem ćemo kuhati arambašiće sam prvo stavila par cijelih listova zelja i na to rezano zelje. Na tu podlogu sam redom slagala arambašiće.
Kad je ponestalo zelja i mesa, između arambašića sam stavila komade suhog mesa i domaće kobasice i sve to skupa prekrila sa još rezanog zelja. Dodala sam malo klinčića i lovora te zalila vodom da prekrije naše arambašiće. Kad kažem malo klinčića, zaista mislim dva. Malo sam bila skeptična oko ovog začina u jelu no nije mi na kraju stvorilo probleme.
Također sam u sve dodala jednu čašicu domaće ukuhane rajčice i pustila da se sve zajedno krčka dva, dva i pol sata.
Potrebe za dodatnim začinima nije bilo tako da smo nakon vremena na štednjaku, lonac brzo donijeli na stol i bacili se na jelo. Začini unutra su bili odlični. Drugačije od sarme na koju smo navikli no nikako na loš način.
Meso se tako lijepo stisnulo i tako se lijepo rezalo što me iskreno iznenadilo jer sam mislila da će biti više rahlo i da će se sipati.
Nadam se da smo bar približno pogodili recept i način pripreme. Svakako bi u duhu tradicije više odgovaralo da smo jelo kuhali u glinenoj posudi u pećnici no s obzirom da nam je bilo prvi put da spremamo ovo jelo, htjela sam ga ipak imati na oku.
Za one koji za našim stolom ne jedu zelje i ne vole sarme, tako ni arambašiće, srećom je bilo kobasica i suhog mesa za jedan fini obrok.
