Amur u vrhnju

Na Badnjak tradicionalno jedemo ribu. Trudim se svake godine pronaći neki novi recept i inspiraciju.

Ove godine sam se odlučila vratiti na slatkovodnu ribu i to amura. 

Amur nije odveć popularan u našoj kuhinji, moram priznati da nisam imala nikakvog iskustva s tom ribom i jedino što sam znala jest da se radi o ribi koja je, za razliku od šarana, siromašna mastima.

Pa što ćemo drugo nego je dodatno zamastiti. Naravno.

Među receptima Zvonimirovog tate sam pronašla recept koji me osvojio samim nazivom, amur u vrhnju. 

Riba nam je stigla svježa i očišćena s PP Orahovica koji su nas počastili i Frankovkom iz svojih vinograda uz amura. 

Moram priznati da me ovaj dio "očišćena" najviše razveselio jer zaista, iskreno, iz dubine svoje duše, mrzim čistiti ribu. 

Recept:

očišćeni amur

0,5 l vrhnja za kuhanje

100 grama maslaca

200 grama slanine

list peršina

češnjak

1 kg krumpira

1,5 dcl bijelog vina

sol, papar

svinjska mast

jedan limun

Dobri ljudi iz PP Orahovica nisu štedjeli na veličini ribe pa je u našu kuhinju stigao poprilično veliki amur, štoviše, prevelik za protvan. I što sada? Skratiti je za glavu i rep.
Zahvaljujući super oštrim noževima, jedan cap i riba je bila savršene veličine. Ok, možda sam malo i pretjerala no bitno je da stane u protvan.

Nasolila sam ribu izvana i iznutra i mogla sam krenuti s pripremom filanja. Izvana i iznutra.
Zarezala sam amura uz kosti na svakih dva centimetra, otprilike, i u utore ugurala masne komade špeka.

Jesam vam već rekla da je amur siromašan masnoćama? E pa, nadoknadit ćemo.

Najdraži mi dio ovog recepta sadrži još masnoće. Maslac.
Jako sitno sam nasjeckala slaninu, češnjak i list peršina i sve skupa pomiješala s maslacem.

Tu sam smjesu ugurala u ribu. Miris? Savršen. Količina jedvačekanja je bila na vrhuncu, pećnica se već grijala, a ja sam još ogulila i narezala nekoliko krumpira na tanke ploške i poslagala uz amura.

Par šnitica limuna sam položila uz ribu i sve dobro zamastila s malo svinjske masti.

Pripremljenu ribu i krumpir sam ubacila u pećnicu na 180°C i pekla tako pola sata.
Nakon pola sata sam dolila 1,5 dcl bijelog vina i pustila da se peče još desetak minuta te sam tada dolila vrhnje za kuhanje preko ribe i krumpira.

Kaže originalni recept da se tako peče još 10 minuta, a ja sam ostavila ipak malo duže, 15-20 minuta.
Volim riblje recepte, makar bili ovakvi, nikako dijetni, dosta su jednostavni i evo, opet nema potrebe za razduživanjem.

Amur je gotov u roku keks i ako imate tu sreću da vam je riba, kao nama, stigla na prag već očišćena, zaista je brzo gotovo, a mirisi su savršeni.

Koliko god cijenim morsku ribu, moram priznati da obožavam onu slatkovodnu i veseli me isprobavati što se sve može. Oduševio me ovaj recept i meso amura i ovaj Badnjak će mirisati na maslac s češnjakom i slaninom.

Želimo vam svima sretne i blagoslovljene blagdane, volite se, gurajte se s najdražima oko stola i nazdravite uz svjetlucanje lampica.

Sretan Božić! 

Blagdanska punjena teleća prsa

U potrazi za božićnim receptima ovaj put nismo zavirili u kuharice naših baka već smo inspirirani prekrasnim komadom telećih prsa iz mesnice Ravlić odlučili ipak malo improvizirati. Pomalo umorni od klasičnih pečenja i priloga u obliku pečenog krumpira ili mlinaca koje i dalje obožavamo, htjeli smo unijeti neke novosti na ovogodišnji blagdanski menu.

Inspiracija nas je odvela do punjenja za prsa sa šampinjonima i priloga u obliku kremastog pirea od butternut buče te salate od domaćeg radiča, šipka i naranče.

Punjena teleća prsa

2 kg telećih prsa s kostima Ravlić
sol, papar
svinjska mast
0,5 kg šampinjona
200 grama dan starog kruha
1 dcl mlijeka
1 jaje
tri češnja češnjaka
1 manja glavica luka
200 grama slanine Ravlić

Pire od buče i krumpira

0,5 kg butternut buče
0,5 kg krumpira
1 dcl kiselog vrhnja
100 grama maslaca
sol, papar
grančica ružmarina
2 češnja češnjaka
100 grama slanine Ravlić

Pošto smo se prvi put okušali u pripremi ovih recepata iz glave, itekako je i nas zanimalo kako će recept uspjeti.
Prošli put kad smo radili teleća prsa, ona su stigla već otkoštena i s džepićem za punjenje dok smo ih ovaj put odlučili napuniti direktno na kostima.

Srećom me Zvonimir odlučio iznenaditi preuranjenim božićnim poklonom koji je došao u pravom trenu. Set noževa je trebalo odmah testirati.
I da, uspjela sam se porezati odmah prvi dan. I ne, nisam krvarila po telećim prsima.
Njih sam dosta precizno, zahvaljujući zaista odličnom nožu, uspjela izrezati i džepić se u dva poteza samo stvorio, savršen za punjenje.

Nasolila sam i poparila meso izvana i unutar džepića i bacila se na pripremu nadjeva.
Prošli sam put prsa punila jetricama i bila oduševljena no sad sam odlučila iskoristiti šampinjone koje obožavam i, naravno, slaninu jer nikad dovoljno svinjske masti i slanine tako da sam na malo masti popržila slaninu, dodala sitno sjeckanu manju glavicu luka i sitno sjeckani češnjak te prodinstala dok luk nije omekšao.

Za to vrijeme sam nadrobila stari kruh koji sam imala, prelila ga s decilitrom mlijeka i pustila da omekša.
Šampinjone sam dodala na prodinstani luk, posolila i popaprila, zalila s malo bijelog vina te pustila da još malo prokuha i da alkohol ispari.
Nadjev sam brzinski prohladila (stavila van na prozor točnije) i dodala mu jedno jaje te kruh namočen u mlijeku.

Još sam dodatno začinila soli i paprom i mogla sam krenuti puniti prsa.
Ovo mi je uvijek najzabavniji dio no ovaj sam put zaboravila na važan detalj. Kako ću zatvoriti džep. Nisam pri ruci imala štapić za ražnjić kojim sam se poslužila prošli put pa sam nakon što sam prsa napunila, zatvorila džep sa šnitom slanine. Nisam pogriješila.

Trik s prošlog recepta koji me oduševio, poslužio je i ovaj put. Mast sam zagrijala i prelila preko teletine prije pečenja. Taman da se zatvori meso i ostane fino sočno za vrijeme pečenja u pećnici.

Pećnicu sam zagrijala na 200°C i ubacila teleća prsa unutra te nakon 15 minuta smanjila temperaturu na 160°C i pekla otprilike dva sata uz redovito podlijevanje s masnoćom na dnu protvana, a na početku sam dodala i još malo masti.

Dok se teletina pekla, imala sam i više nego dovoljno vremena za pripremu priloga. Odlučila sam raditi pire od buče i krumpira.

Buču sam ogulila i nasjeckala na kockice te ubacila u protvan. Zalila sam je uljem i začinila soli i paprom. Ubacila sam tu i par češnjeva češnjaka i grančicu svježeg ružmarina.
Pekla sam buču na 175°C otprilike pola sata.

Krumpir sam ogulila i narezala na kockice te skuhala za pire.
Kad su i krumpir i buča bili gotovi, ubacila sam ih u blender, još dodatno začinila te dodala dobar komad maslaca i 1 dcl kiselog vrhnja te sve izblendala u fini gusti i glatki pire.

Da pire ne bi bio dosadan i da mu malo dodam moment hrskavog, spržila sam par šnitica slanine koje sam nakon prženja ostavila na papirnatom ručniku da upije višak masnoće.
Prženu slaninu sam izdrobila i posipala po nježnom pireu. Moram vam reći da me ova kombinacija oduševila.

Za salatu sam odlučila gorčinu radiča razbiti sa slatko kiselom kombinacijom šipka i naranče. Pomiješala sam sastojke s klasičnim dresingom ulja i jabučnog octa te sam sve začinila soli s dodatkom začina za salatu koju obožavam i uvijek imam u kuhinji.

Za to vrijeme je teletina bila pečena te sam je ostavila da meso malo odmori da bih što ljepše rezala šnite bez raspadanja nadjeva. I srećom, problema nije bilo.

Dok se naš blagdanski ručak pekao i kuhao, mi smo si dali truda i unijeli dašak božićne atmosfere u Forking kuhinju te se malo požurili s ukrašavanjem našeg božićnog drvca. Savršen dodatak ovom blagdanskom ručku kojeg smo s veseljem pojeli i odlučili da ćemo ga sigurno ponoviti tijekom nadolazećih blagdana.