Kad je stigla pozivnica za ovo druženje, zatekla me zadana tema. Tapasi. Odlučila sam se odmaknuti od tradicionalne kuhinje kojom se inače bavimo i iskombinirati nekoliko mi dragih recepata. Naravno, opet sam bila nervozna. Iako većinu ljudi sad već dobro znam, ipak je drugačije kuhati za svoju obitelj i prijatelje. Ovo su ipak ljudi koji vole i cijene dobru hranu i da, ja sam tremaroš a nikako nisam htjela razočarati drage kolege blogere.
Djevojke s Gastro.hr-a su, kao i prvi put, savršeno odradile organizacijski dio i kad smo stigli na adresu jarunskog stana s prekrasnom terasom, već je sve bilo spremno i mogli smo odmah krenuti na posao. Uz čašu vina smo popričali o receptima koje spremamo, izmijenili neka iskustva i začas smo bili u kuhinji.
Ena s bloga Foodgasm by Ena i ja smo se prve bacile u kuhinju. Ona da bi napravila tijesto za svoje empanade s junetinom a ja da bih ispekla pile. Enina vještina s tijestom me bacila u trans i znala sam da će ovo jelo biti savršeno.
Moja ideja s piletom je bila da u cijelu ovu priču dodam i jednu uspomenu na Anthonyja Bourdaina pa sam iskoristila njegov recept za pečeno pile iz knjige Appetites: A Cookbook koju mi je Zvonimir poklonio za nećurećikoji rođendan.
Odlučila sam ispeći cijelo pile po tom receptu i nakon pečenja ga pretvoriti u pulled chicken. Pile sam napunila limunom i začinima, i da, brdom maslaca ispod kože da bude što sočnije. Dok se pile peklo, nisam imala baš nekog posla, osim okretanja i podlijevanja pileta, pa sam sa zanimanjem promatrala što drugi blogeri pripremaju.
Vedran s bloga Začinjeno s ljubavlju je spremao ceviche od brancina s avokadom koji je servirao na zapečenom kukuruznom kruhu a bilo mi je interesantno proučavati filetiranje i čišćenje ribe od kosti pošto zaista nemam iskustva s ribom.
Ceviche je spremala i Andrea s bloga Cukar no ona ga je radila na drugačiji način i od druge ribe. Njen ceviche je bio od orade i interesantno poslužen u čašicama. Već sam miris je bio savršen.
Simpatičan duo s bloga Sweety & Spicy nas je dobio već samim mirisima dok su pripremali svoje jelo, grilanu palentu sa džemom od luka, smeđim šampinjonima i svježim matovilcem. Tako su lijepo to servirali da sam pomislila kako moram malo više svog vremena i truda uložiti u serviranje jela jer, da vam budem iskrena, to mi je dosta slaba točka.
Slatki dio ovog tapas druženja je pokrio, naravno, Marko s bloga Marko bakes, koji me opet oduševio, ovaj put svojim churrosima koje je poslužio s umakom od čokolade. Da, prva sam navalila i bila sam jako sretna.
U jednom trenu smo svi bili u kuhinji, pripremali svoja jela a Darko Kontin nam je održao zanimljivu radionicu o društvenim mrežama i njegove savjete smo rado saslušali i sigurno ćemo ih primijeniti u nekom trenutku jer su zlata vrijedni.
E tu je već nastala gužva u kuhinji jer su svi dovršavali svoja jela da bi se mogli posvetiti Vedranu Gulinu, koktel majstoru koji nam se pridružio da bi malo od svog širokog znanja podijelio i s nama.
Sad ću malo više o svom jelu. Na našem ste blogu mogli čitati o mom oduševljenju venezuelanskim arepama koje sam prvi put probala u genijalnoj areperi obitelji Luque a za naš blog ih je i spremala draga prijateljica Lucia. Od tog dana, kad sam naučila kako se arepe spremaju, Zvonimir i ja često u njima uživamo doma i htjela sam, na ovom druženju, i ljudima koji ne znaju za arepe, malo ih približiti.
Ideja je bila da radim mini arepe no kad sam vidjela kojim tempom to ide, odlučila sam ipak napraviti midi arepe da ne trošim previše vremena u kuhinji dok se vani spremaju kokteli.
Arepe se inače pune u džepiće koji se u njima naprave. Pošto još nisam dovoljno vješta s tim dijelom, ja sam naše midi arepe rezala više nalik običnim sendvičima i punila ih redom: brie, piletina, gauda, i malo umaka.
U toj brzini, moram priznati da nisam previše pažnje obraćala na vizualni dio, najbitnije mi je bilo da su fine a bila sam sigurna da to neće biti problem. Divno začinjena piletina je savršeno odgovarala sa sirom i da, mislim da su svi prisutni bili zadovoljni.
Lagano umorna od borbe s arepama i vremenom, odahnula sam kad su sva ta divna jela bila spremljena i poslužena i mogli smo krenuti na kušanje. I jela i koktela.
Vedran, majstor od koktela, nas je učio kako se kokteli rade pa smo imali priliku i smućkati svako svoj. Zabave tu nije nedostajalo, a kad su došle i torte slastičarnice Biberon, koje su me oduševile, mogli smo službeno ovo druženje proglasiti i više nego uspješnim.
Hvala ekipi s Gastro.hr.-a na veselom i finom druženju te kolegama blogerima na odličnim jelima koje su pripremali i njima nas oduševili.
I sad ću biti malo emotivna i reći vam koliko obožavam sve ove ljude. Od prvog trena, druženje s njima je kao da se znamo oduvijek i ovo je doista potvrda onog što volim uvijek isticati, da ono što je na stolu čine i ljudi oko tog stola. A svi znamo da ljubav ide kroz želudac i puno je ljubavi na ovakvim druženjima. Veselim se svakom koje je pred nama.
Nema komentara:
Objavi komentar