Grah i repa iliti grarepa

Zima nikako da ode pa i mi nastavljamo sa zimskim jelima. Primijetila sam da do sad nismo za Forking kuhali grah! Grah je jedna od mojih omiljenih namirnica, bilo neko varivo ili zapečeni, svejedno mi je, obožavam ga.

Kad sam bila klinka, a i sada, često se kuhao grah s krumpirom. I dan danas mi je to omiljeni način pripreme, mamin grah s krumpirom. Sjećam se da je tata jednom rekao da tko još to jede tako, jedino mi iz Žabnice. Nije unutra bilo nekog posebnog mesa, kuhale su se kožice od špeka da malo zamasti i zamiriše ali se zato uz tanjur tog graha, rezalo neko suho meso (špek ili šunka) i obavezno glavica luka s friškim kruhom. Još uvijek mi je to omiljeni grah i nikad bez špeka i luka.
Mi smo si ovaj put čekanje da se grah skuha skratili sa malo prefinog domaćeg špekeca i mladog luka. Taman za zagrijavanje.

U kući Ferina se redovito kiseli i zelje i repa. Po domaći, u kacama, svake godine. Kuhali smo već i domaće kiselo zelje i repu s lokotima, no nikad nismo te namirnice kuhali s grahom, a kod mene doma se često kuha upravo to, grah i zelje i grah i repa.
I da, to bude jedna riječ. Grarepa, grazelje ili grakaša. Odlučila sam se za grarepu.
Na debelom minusu je Zvonimirov tata išao vaditi repu koja je bila na granici smrzavanja. Samo pogled na to kako golom rukom grabi repu iz kace i ledila mi se krv u žilama iako sam kraj njega stajala sa zdjelom u bundi.

Zamolila sam ga i da večer prije namoči grah pa nas je već dočekao spreman za kuhanje. I grah je isto domaći, Zvonimirov tata ga sadi, bere i sprema.
I to mi nikad nije bila neka predraga aktivnost, sjećam se kad sam bila dosta mala, grah sadio i brao uz rub polja kukuruza, kad sam se zaletjela u kukuruz, začas sam imala po sebi porezotine od lista kukuruza i punu odjeću lišća od graha koje se po meni polijepilo.
Suhi grah se povezao u ponjavu i debelim štapom udarao da ispadne iz ljuske. Moj pokojni djed Mato mi je jednom dao batinu da i ja udaram onako mala po ponjavi, nek se dijete igra, i kad se sagnuo, udarila sam ga batinom po glavi. On se primio za glavu i kaže: "Joj, joj, šta si to napravila?" Spreman odgovor je bio: "Sorry, dedo Mato, bilo je namjerno."

No, vratimo se mi na recept:

grah
kisela repa
glavica luka
dva režnja češnjaka
dva lista lovora
žlica dvije domaćeg ajvara
sol, papar
malo papra u zrnu
suho meso, suha rebra, špek
dvije žlice brašna, malo svinjske masti
crvena paprika

Namočeni i dobro oprani grah sam stavila kuhati zajedno sa očišćenom glavicom luka (u komadu), češnjakom, malo špeka i listom lovora. Kad je voda zakipjela, posolila sam grah i poklopila ga te kuhala dok nije omekšao.

U međuvremenu sam oprala repu. Unatoč tome što ja obožavam kiselinu, Zvonimirov tata nije veliki poklonik kiselog pa sam je morala ipak malo isprati da ne bude prekisela.
U drugi lonac sam stavila prokuhati fina domaća sušena rebra.
Grah je jedna od stvari koja je savršena za kuhanje. Nema previše posla s njim, staviš ga kuhati i odeš si odraditi druge obaveze po ili oko kuće.

U grah koji je gotovo kuhan sam dodala opranu kiselu repu, dvije žlice ajvara par zrna papra i pustila da se kuha do točke da repa omekša.
Kisela repa je prije kuhanja staklasta i dok je kuhana, postane opet bijela i puna.
Kad sam dodala repu, dodala sam i rebra da puste malo svog okusa u juhu.

Pri kraju kuhanja, kad su već grah i repa gotovi, pripremila sam zapršku.
Opet, znam da mnogi nisu ljubitelji zaprške, meni osobno, ovakva jela nisu ona prava kojih se sjećam bez nje.
Na svinjskoj masti lagano popržim dvije žlice brašna, tik prije ulijevanja u repu na brašno dodam žlicu crvene paprike, maknem s vatre, promiješam i ulijem u varivo.
S obzirom na suhom meso i repu, provjerila sam tek tad fali li još soli i dosolila po potrebi te popaprila.

I to je to. Fino zimsko jelo s domaćim sastojcima taman da vam da energije za ovo silno lopatanje zadnjih (nadajmo se!) tragova snijega.