Hobotnica ispod peke

Ovo neće biti jedan od onih kompliciranih recepata. I ovaj put ništa nećemo mijesiti. Hobotnica ispod peke ne treba puno sastojaka. Glavna zvijezda je sama hobotnica. U njoj je more.

Dakle, recept:

hobotnica cca 2 kg
krumpir 1,5 kg
glavica luka
češnjak ( ja sam stavila 5 češanja)
maslinovo ulje
malo soli

Oduvijek znam da što je iz mora je najbolje iz mora na stol. No ne u slučaju hobotnice koju je bitno prije kuhanja smrznuti. Navodno je tako meso hobotnice mekše poslije pripreme. Tako je i naša odležala svoje u zamrzivaču, naravno, već očišćena (neopisivo sam sretna zbog toga). Pustili smo je nakon toga da se odledi u potpunosti.

Odleđenu hobotnicu smo propirjali na suho. Stavi se sama u lonac i kuha poklopljena uz okretanje s vremena na vrijeme. Ona tokom pirjanja pušta svoj sok ljubičaste boje a gotova je u trenutku kad ispari sva tekućina. Ne moram ni reći da je već nakon kuhanja izgledala božanstveno i, najbitnije od svega,  fotogenično.

Očistila sam u međuvremenu krumpir, narezala ga na debele ploške i posložila u tepsiju. Posolila sam lagano krumpir, i bogato zalila maslinovim uljem. Luk sam razrezala na četvrtine i također posložila u tepsiju skupa sa češnjevima češnjaka.



Na tu divotu došla je zvijezda, točnije naša propirjana hobotnica. Još malo maslinovog ulja i spremno je za peku.
Do sad sam jednom samo spremala hobotnicu a la peka u pećnici i tada sam dodala brdo začina i vina uz ove sastojke no ovaj put sam pustila da bude baš tradicionalno dalmatinski, bar koliko sam imala prilike čuti i pročitati smatram da je tako.

Dok sam se ja u kuhinji igrala sa hobotnicom, muški dio ekipe je pripremio vatru i peku. Hvala im na tome.

Sad moram nešto reći o pripremi same vatre, pretpostavljam. No eto, dečki su zapalili vatru. Napravili žar. Ja donijela tepsiju sa zvijezdom na krumpirima. Razmaknuli su žar, stavili tepsiju gore, i  poklopili pekom. Naučila sam da prsten, za koji sam ja mislila da je ostatak od neke bačve koji se zaboravio bacit (dobro da nisam krenula u čišćenje i stvarno bacila), ide povrh peke, i u njega se također stavlja žar.

No dobro, nikad nisam radila peku, nisam ni vidjela kako se to radi, u mom kraju se više drže recepta za hobotnicu na zagorski. Uzme se prase cca 15 kg, hobotnica cca 2kg, krumpir.
Dok se prase vrti na ražnju, hobotnica se kuha s krumpirima u puno posoljene vode. Kad je hobotnica gotova a prase pečeno, izvade se krumpiri, voda prolije a hobotnica se baci mačkama i psima da ne smetaju kad se jede. 

Mi to nećemo napraviti, naravno. Uglavnom, pekli smo hobotnicu cca 40ak minuta. Ne bi promašili ni da smo skratili koju minutu, zapečenija je ispala nego što sam se nadala no i dalje, prefina. 

Što se tiče društva na ručku, imali smo i predstavnike Dalmacije u žiriju. Naše splitske snage Mila i Mladen su se osjećali kao doma dok su stajali između peke i raštike u Lukšićima, samo im je more nedostajalo. 

Dalmatinski dio žirija je uživao što smatram znakom da je hobotnica ispunila kriterije da bi je nazvali tradicionalnom dalmatinskom. Ili su bili jako gladni, ne znam što je od toga no u svakom slučaju, sa tanjura nam je nestala u roku odmah. 

I ne zaboravimo. Dio Forking Croatia, onaj sa fotoaparatom i nepcem osjetljivim na sve što nije meso, uključujući i morske poslastice (citiram: "Da sam trebao jesti ribu, bio bih delfin."), svoju porciju hobotnice je zamijenio porcijom domaćih suhih kobasica, špekeca i sireva. Jedan od sireva, onaj kozji, doputovao nam je iz Slavonije, točnije, iz Ivankova, pa zahvaljujemo dragom Marku i obitelji Sabo na prefinom kozjem siru. Preporučamo!