Ovo nisu samo medenjaci, ovo su najbolji medenjaci

Kada počinje Božić za mene? Onaj tren kad se kućom počne širiti miris cimeta i meda. Najdraži moji medenjaci su u pećnici, stol je pun brašna, modlica, šećera i da, sve je ljepljivo od meda.
Godinama već tražim savršen recept za medenjake, i ove godine, mislim da sam ga usavršila.
Svake godine također, ranije krenem s pripremom upravo medenjaka, jer, nikad ne znaš kako će ispasti. Nekad su savršeni, a nekad budu mekani tek za Novu godinu.
I svake godine isto strahujem nad njima i tražim neki novi recept naime, google već poznaje moju pretragu "mekani medenjaci".

Ove godine sam opušteno odlučila da ne volim ni jedan recept i da ću napraviti svoj pa kako ispadne.
I ispalo je najbolje!

Recept:
700 grama glatkog brašna
3 jaja
2 velike žlice svinjske masti
2 žličice sode bikarbone
150 grama šećera
6 velikih žlica meda
kora naranče i limuna
začini za medenjake (cimet, muškatni orašćić, klinčić ili jednostavno, već gotovi začini za medenjake)

Sastojci su tu a priprema je poprilično jednostavna. Brašno sam prosijala, dodala ostale sastojke i zamijesila.
Eh, da, svinjska mast. Primjetila sam da mnogi zaziru od korištenja masti u medenjacima a što se mene tiče, neizostavna je. Ona garantira mekane medenjake. Pošto volim mast više od ikakvih ulja, margarina, itd, nemam nikakvih problema korištenja istog u ovom receptu.
Med koji sam koristila je onaj iz čarobnog Medenog vrta u Međimurju, zahvaljujem obitelji Šardi na prefinom poklonu a uskoro će i priča koja se iza Medenog vrta krije.

Umijesila sam tijesto, koje je malo mekše, ostavila ga u hladnjaku na cca pola sata.
Za to vrijeme, pripremila sam plehove u kojima ću medenjake peći. Samo sam ih prekrila papirom za pečenje, a da bih ga bolje zalijepila za pleh, uvijek ga malo navlažim, čisto da mi papir ne bježi.

Nakon pola sata, uzela sam tijesto, pobrašnila podlogu i izvaljala tijesto. Pošto sam izrezivala oblike modlicama koje su manje, i tijesto sam razvaljala tanje.

Kako sam bila u sto stvari taj dan (svašta lijepoga pripremamo), imala sam i pomoćnike, moje vilenjake koji su pomogli raditi keksiće i igrali se s modlicama.

Kako su naši medenjaci bili tanji, u pećnici je potrebno svega nekoliko minuta da se zarumene.
Da ne bi bilo dosadno, odlučila sam napraviti i jedan dio medenjaka sa staklenim šarenim prozorčićima, na neke sam i izbušila rupu da se njima može okititi i bor.

Znači, izrezala sam okrugle veće oblike sa čašom i unutar njih modlicama izrezala boriće, Prije pečenja sam u praznine u obliku borića stavila smrvljene tvrde bombone. Bitno je da budu tvrdi bez punjenja i da ne dodiruju rub medenjaka jer se inače zamute. Tokom pečenja se bomboni rastope i naprave slatko staklo unutar našeg kolačića.

Prvi put u životu sam se bacila i na ukrašavanje keksića. Smutila sam dva bjelanjka, 400 grama šećera u prahu i sok od limuna. Stavila u špricu za ukrašavanje iiiii, fejl.
Preširoka rupa, sve samo curi, katastrofa.

Vratila se na old school metodu. Smjesu u vrećicu za zamrzavanje, izbušila manju rupu i ispočetka. Ajde, malo je bilo bolje no užasno mi je bilo teško kontrolirati poteze. Zato Zvonimir nije imao nikakvih problema, odložio fotić i bacio se na šaranje po medenjacima kao profesionalac i dok sam ja pimplala svojih par kolačića i trudila se da izgledaju savršeno, on je svoje ukrasio u tren oka.

Ako imate neku čarobnu formulu za ukrašavanje kolačića, molim vas, dojavite mi, jer trenutno stvari stoje tako da mogu ispeći što god ali kad dođemo do ukrašavanja, stres na najjače jer mi jednostavno ne ide od ruke tako lako kako bih voljela da ide.

Eto, jedan blagdanski receptić je iza nas, nadam se da ćete ga isprobati, zaista sam oduševljena ovim medenjacima i nećete se razočarati ako se za njega odlučite.