Motar, matar, petrovac

Moj prvi susret s motrom se dogodio prošle godine na tanjuru posluženom mi u Opuzenu. Bar sam tako mislila. Bio je u rižotu i pitala sam gospođu koja nam je kuhala što je to zeleno. Ma to je motar, kako ne znate, ima ga svugdje po moru. I dalje nisam imala pojma o čemu priča do neki dan.
Naime, ovaj smo vikend proveli u Rijeci kod naše drage prijateljice Valinee, gdje su nas ona, mama i baka mazile, pazile i da, hranile.
Kako smo pričali o receptima i prelistavali Noninu kuharicu, tako je Valineina mama Jasna odlučila da nas vodi u Volosko. Po motar, sunce i more.

Ima nešto u tom moru i suncu. Nešto što te trgne iz svakodnevice, nešto što izmami osmijeh na lice i postaneš odjednom sretan i zahvalan što je ova ljepota tu i za tebe.
No dobro, dosta romantiziranja, vratimo se na motar. Motar, matar, trava svetog Petra, petrovac, kako god ga zvali, eto, znala sam što je čim sam ga vidjela na kamenu. Nisam jednom ležala kraj mora i gledala u njegove zelene listiće i žuti cvijet kako pobjeđuje nad kamenom. Sve što motru treba je upravo sunce, kamen i more da ga oplahne tu i tamo.

Napustili smo Volosko i Rijeku i do Zagreba sam se zabavljala čitajući o ovoj snažnoj biljčici. Neću vam ispisivati puste činjenice, možete to i sami naći. Ono što je mene zanimalo je bilo, hoće li mi se motar svidjeti? Naime, Valineina mama ga obožava. Jede ga u kajgani, u sendviču, rižotu, ma na sve načine. I kaže, motar ili voliš ili ne voliš. Hoću li ga ja voljeti??

Brzo smo bili u Zagrebu i motar je već bio na stolu. Nosila sam ga sretna do Zvonimirovih roditelja, sigurno su ga oni već jeli i sigurno će se razveseliti. I dogodilo se neviđeno. U kući u kojoj sam ja isprobavala prvi put svašta, od bijelih bubrega do brizli i raštike, uspjela sam donijeti nešto što oni još nisu jeli!
Uf, mora biti dobro.

Neće ovo biti neki komplicirani recept. Za prvi put, odlučila sam se za najjednostavnije. Rižoto i salata. Ipak nam je u cilju da osjetimo okus motra i nema smisla za prvi put komplicirati.

Za rižoto sam koristila:

300 grama riže
glavica luka
maslinovo ulje
sol, papar
temeljac
vino

a za salatu:

motar
5 manjih krumpira
3 jaja
vinski ocat
maslinovo ulje
sol, papar

Većina recepata i uputa za pripremu motra govori da ga prvo treba prokuhati pa spremati dalje. Tako sam i napravila. Očistila sam motar i stavila ga u vrelu jako blago posoljenu vodu. Nakon par minuta sam ga izvadila i brzo pod hladnu vodu. Da mu ostane nešto boje.

Dio sam odvojila za rižoto a dio za salatu. I još mi je ostalo, no što ću s njim, o tome ćemo kasnije.
Prvo sam stavila krumpir kuhati da se stigne ohladiti za salatu. Kad je krumpir bio pri kraju, stavila sam kuhati jaja da se skuhaju u isto vrijeme i isto se ohlade. Ne znam kako vi, no ja volim tvrdo kuhana jaja. I tako ih kuham dok mi netko ne naglasi da bi ipak mekše. Grozna sam, znam.

Uglavnom, dok su se krumpir i jaja kuhali i hladili, pripremila sam rižoto.
Na maslinovom ulju sam prodinstala luk. Ono što volim napraviti je posoliti luk i dodati mu malo vode u nekom momentu da se raspadne skroz. Na prodinstani luk sam ubacila rižu i popržila je još par minuta.

Na rižu i luk sam dodavala pomalo motar dok nisam odlučila da je dosta. Zalila sam to sa otprilike decilitrom domaćeg vina te sam već imala pripremljen temeljac koji sam još vrući dodavala u rižu tokom kuhanja.

Kuhala sam to i miješala otprilike 20ak minuta. Probala sam, dodala još mrvicu soli, papra i rižoto je bio spreman.
Za to vrijeme su se već ohladili i krumpiri i jaja koje sam očistila, narezala na ploškice i pomiješala s malo motra.

Jaja možete narezati i na četvrtine, ja sam jedno upravo tako poslužila i uz salatu i uz rižoto. Salatu sam začinila sa maslinovim uljem, vinskim octom, soli i paprom.
Da ne bi motar bio jedini element mora na tanjuru, izvadili smo i slane srdelice koje su savršeno pasale uz ovo jelo.

Nema jednostavnijeg od ovog načina pripreme no kao što rekoh, bitno mi je bilo osjetiti okus motra i nisam nikako htjela pretjerati. Ima vremena za igranje.

I konačno pitanje, je li mi se motar svidio? Je. Ima neki svježi okus koji vas momentalno vraća na ono kamenje na kojem ste ga ubrali. Kanim ga u budućnosti koristiti više kao začin u drugim jelima svakako. I da, ostatak motra sam probala ukiseliti. Naime, najviše se koristi upravo ukiseljen, i takvog ga još nisam probala pa je red bio da i to nabrzinu spremim.

Pošto sam radila zaista jedu malu staklenku, toliko mi je ostalo, nema smisla da govorim o nekim količinama. 1/3 octa, 2/3 vode, malo soli, malo šećera i papra u zrnu sam prokuhala i time zalila matar koji sam već pripremila u staklenku i sad čekam slijedeću priliku da ga probam.
Nadam se da će biti ukusno. Moram priznati da sam do sad dvaput probala kiseliti povrće, davno već i oba puta je ispalo grozno, tako da se nadam da će sad ipak biti jestivo. Moram poraditi i na tome, možda će ova jesen biti ta u kojoj ću se odlučiti kiseliti svoje krastavce, mrkvice i sve što inače volim.

Do tad ima još vremena a motar je divan uvod u proljetno- ljetnu sezonu i odbrojavanje dana do odlaska na more i odmor, uz naravno, nove recepte samo iz južnijih krajeva Lijepe naše.